Mitovi i činjenice o probavi i zdravoj ishrani

U svetu ishrane i zdravlja kruže brojni mitovi koji često nemaju naučnu osnovu. U ovom članku ćemo razjasniti neke od najčešćih zabluda o probavi i zdravom načinu ishrane.

Da li hrana stvarno trune u želucu?

Jedan od najrasprostranjenijih mitova je da hrana može da "trune" u želucu ako se ne kombinuje pravilno. Ovo jednostavno nije tačno. Želudačna kiselina je toliko jaka da nema šanse da bi bilo šta moglo da istruni u njoj.

Proces varenja hrane je potpomognut enzimima koji se luče duž celog digestivnog trakta. Varenje počinje još u ustima žvakanjem i lučenjem enzima amilaze koji razgrađuje šećere, zatim u želucu uz pomoć enzima i želudačnog soka, pa enzimi jetre, žučne kese i duodenuma, tanko crevo, debelo crevo i na kraju analni otvor.

Da li organizam prestaje da vari prethodno unetu hranu kada pojedemo nešto novo?

Ne, organizam ne prestaje da vari prethodno unetu hranu zato što ste pojeli nešto drugo. Enzimi imaju ulogu da razlažu ugljene hidrate, masti i proteine tako da organizam može da ih iskoristi i apsorbuje za svoje potrebe.

Da li je voće bolje jesti na prazan želudac?

Postoje različita mišljenja o tome kada je najbolje jesti voće. Neki smatraju da je najbolje jesti ga na prazan želudac zato što se najbrže vari, dok drugi preporučuju da se jede između obroka, najbolje između doručka i ručka, ne odmah posle doručka nego posle bar 3 sata.

Citrusi su jaki za prazan želudac ujutru, kada je organizmu potrebna energija. Jak doručak je najvažniji obrok u toku dana i treba da bude najveći sat vremena posle buđenja.

Koliko dugo traje probava hrane?

Prosečan obrok se probavlja 4-6 sati. Najteže svarljive tvari želudac svari za maksimalno tri sata. Ništa ne može istrunuti za tri sata, ni zbog prisustva tako jake kiseline.

Da li noću želudac prestaje da vari hranu?

Ne, proces varenja se dešava i noću, samo malo usporenije. Hrana bi trebalo da se izbegava noću zbog toga što želudac ne bi trebao da ima puno posla i da krv ide tamo gde je možda potrebnija - u mišiće koji se tokom sna obnavljaju.

Koliko često treba da jedemo?

Postoje različiti pristupi:

• 3 obroka i 1 užina sa razmakom od 5-6 sati između obroka
• Intermittent fasting (isprekidani post) sa 1-2 obroka dnevno
• 5-6 manjih obroka tokom dana

Ključ je da svako pronađe ono što njemu najviše odgovara. Ukupna količina nutrijenata unesena u 24 sata je daleko bitnija od broja obroka.

Kako izgleda zdrava ishrana?

Zdrava ishrana treba da bude raznovrsna i da se zasniva pretežno na prirodnim namirnicama. Neke od ključnih sastojaka su:

• Povrće (brokoli, paprika, karfiol, šargarepa, kupus)
• Voće (jabuke, banane, bobičasto voće)
• Integralne žitarice (proso, heljda, ovas)
• Meso (piletina, ćuretina, riba)
• Jaja
• Orašasti plodovi (badem, orah, lešnik)
• Zdrave masti (maslinovo ulje, avokado)

Da li su ovsene pahuljice zdrave?

Ovsene pahuljice su bogate složenim ugljenim hidratima (68%), proteinima (17%), mastima (7%) i vlaknima (11%). Nisu isto što i beli hleb ili prazni šećeri, jer se sporije variju i daju energiju na duže staze.

Za doručak su odlična opcija jer pružaju dugotrajnu energiju. Možete ih pripremiti na više načina - sa jogurtom, voćem, orasima ili semenima.

Koristi lanenog semena

Laneno seme je odlično za regulisanje varenja. Preporučuje se uzimanje pola do jedne kašičice dnevno, ali ne duže od 10 dana. Možete ga potopiti u vodi preko noći i ujutru popiti tu vodu koja postaje sluzava - dobro je za želudac.

Laneno seme je najbolje samleti neposredno pre upotrebe, jer mleveni lan koji stoji neko vreme gubi svoja svojstva.

Zaključak

Najvažnije je osluškivati svoj organizam i pronaći ono što vama najbolje odgovara. Ne postoji jedinstveni recept za sve - svako treba da jede onako kako mu prija i kako misli da treba. Ključ je u umerenosti, raznovrsnosti i unosu kvalitetnih namirnica.

Ishrana treba da bude prilagođena vašem načinu života, bioritmu i potrebama. Ako imate specifične zdravstvene probleme, uvek je najbolje konsultovati nutricionistu ili lekara.